ОД СЕБЕ ДО СЕБЕ од Румија

(From Self to Self by Rumi)

Семе љубави Његове цвета у срцу сваком.

Звуци фруле Његове испуњавају прославу сваку.

Сви мисле да и Он пева и игра,

Али не:

Он је једини који пева,

Он је једини који игра.

Кад` би дрво могло да трчи или лети,

не би страдао од зуба тестере

или удараца секире.

Да Сунце по небу не трчи,

свет не би видео

боје јутра.

Да се вода из мора не диже,

биљке оживљене не би биле

рекама или кишом.

Кап тек кад океан напусти,

вратити се може да шкољку нађе

и бисер постане.

Ти не мораш нигде да идеш,

путуј унутар себе.

Уђи у рубина рудник,

и окупај се у сјају светлости сопствене.

О дивни,

Путуј од себе до себе

и рудник злата пронађи.

Остави оно кисело и горко што је –

крени ка оном слатко што је.

Буди као хиљаду плодова различитих,

које расту из тла слановитог.

Ово је чудо:

Свако дрво постаје лепо

када га додирне светлост Сунчева.

Свака душа постаје Бог,

када је додирне Сунце Табриза.

Руми (Балх 1207 – Коња 1273)

Превео и препевао: Душко Кузовић

Преузето из: Nader E Khalili (Author), Jalaloddin Rumi (Author), (2002) Rumi: Fountain of Fire, Cal-Earth Press.

Фотографија: Србија, Банат, село Плоштица, јединствени и наш Branislav Brkic


Постави коментар