(The Dome of the Inner Sky) 2/2
(Други део)
Огромне и моћне воде
померају камење које небо меље.
Ја сам велики точак тај,
Који плаче тако слатко,
Док се окреће струјом обрушене воде.
Људи, демони и духови, сви моју заповест прате.
Зар не видиш да сам ја Соломон,
Са печатом светлуцавим на прстену мом?
Зашто да опрезан будем
кад свака ћелија тела мог животом пршти?
Зашто да будем роб магарећи
кад јашем на коњу магичном?
Зашто бих био од Месеца мањи
кад нема шкорпиона пред ногама мојим?
Зашто да останем на бунара дну
кад ми је конопац јак у руци?
Место саградих за соколове душе моје
Летите овуда, о духа птице,
јер ме окружује сто кула моћних!
Ја сам Сунца зрак
Који игра кроз прозоре куће сваке.
Ја сам карнеол, злато и рубини,
иако тело ово је од воде и глине.
Који год бисер да тражиш,
тражи у бисеру бисер!
Земље површина каже,
„Благо је унутра.“
Драгуљ сјајни каже,
„Не дај да те завара лепота моја,
светлост лица мога
од свеће духа мога долази “
Шта још да кажем?
Само ћеш чути
шта си да чујеш спреман.
Не климај главом,
Не покушавај да ме превариш,
истина оног што видиш
исписана је на лицу твом!
…
Руми (Балх 1207 – Коња 1273)
Превео и препевао: Душко Кузовић
Преузето из: Jalaloddin Rumi (Author), Jonathan Star (Author) (2000) Rumi: In the Arms of the Beloved, Tarcher.
Фотографија: Аустрија, Беч, јединствени и наш Branislav Brkic
Duško Kuzović 